Carls Bukovski

Mizantrop

optuzen sam kao
takav.
dobro, ja sam atinska ruina,
znate vec.
vecito radim na ponovnoj
izgradnji, popravljam
se.

ali kad sam sa ljudima
nesto se oduzima
od mene.
vecina ljudi tesko da je
vesela i retko je
zanimljiva.
slusam njihove zalopojke,
uocavam njihovu
hvalisavost,
njihova neoriginalna
zapazanja.
pretvaraju mi
zivot u zev.

trazite da ih
prigrlim?
ja ih ne mrzim,
ne zelim da ih porazim
ili ubijem.
samo hocu da se
sklonim.

samo kada sam
sam
osecam se
najbolje.
to je moj normalni
put,
kada klizim,
lebdim,
kada bilo kakva
svetlost
ulazi u
mene.

atinska ruina.

stari klosar.

bubasvaba u
katerali.

dobro vino.

duhovni razgovori sa
madam smrt.

san o zlatnim
vetrenjacama.

udisanje
života.

uzviseno zatocenistvo.

nezni zidovi.

ako ljubav prema tome
umesto prema covecanstvu
cini od mene
mizantropa
onda to i
jesam

do koske,
rado.

sada

ovde

nocas
sutra
dogodine

sam sa
samocom

konacno.